Дана 24. маја у Србији се слави државни празник, дан посвећен сећању на рад браће Ћирила и Методија, на мисионаре значајне за историју словенских народа, па и српског.
Истог дана и наша школа традиционално обележава Дан школе. Ове године, због епидемиолошке ситуације у земљи, обележили смо га на мало другачији начин, бројним онлајн активностима, презентацијама, радионицама, све под слоганом "Песмо моја".
Тим поводом, боравак на даљину организовао је стваралачку радионицу стихотворства. Ученици су добили задатак да саставе кратку песму на тему по личном избору. Учитељица је допринела обележавању значајног датума и својом творевином, песмом "Одличан ђак".
За „НАЈпесмицу“ боравкаши су изгласали песму "Моји љубимци", Невене Чобановић (2/2). Ауторка је примила симболичну наградицу, е-похвалницу за показану маштовитост, креативност и изнимно велику љубав према животињама.
Честитамо другарици, браво Нено!

Боравак

Кренуо сам у школу и упознао много другара. Ово је последња година коју ћу провести са учитељицом и много сам тужан због тога. Жао ми је јер у последње време нисмо ишли заједно у школу, нисмо се дружили, смејали, учили заједно, уживали. Нисам видео учитељицу неколико месеци и сада, када размишљам о њој, волео бих да идем бар још једно полугодиште како бих надокнадио све ово време које нисмо провели заједно. Када пребирам по својим мислим увек ми искрсава први дан школе, први разред, учитељица седи свечано и чита нам бајке. Са друге стране, један немио догађај ми нагони сузе на лице. Чуо сам једног дана да је учитељица сломила ногу и био сам врло, врло тужан. Али, и то је прошло. Ја сам се све време трудио да будем добар ђак, јер је учитељица била добра према мени и мојим другарима. Говорила је да будемо добри, вредни, да се то увек исплати. Никада нећу заборавити њено име - Анка Сабо.
Видите ли? Ја волим своје дане проведене са учитељицом и другарима. Ви уживајте док можете, јер после нећете моћи. Верујте ми, ако вас учитељица грди, она то ради за ваше добро.

Огњен Милетић IV-2

Имам куцу Флекија,
сва га воле деца,
петла Џона Ленона
и малог белог зеца.

Мој братић и ја
волимо животиње,
бринемо о њима,
тако наш дан почиње.

Невена Чобановић II-2

Ванредно стање због короне у Србији је почело,
нема школе, вртића, факултета и све изгледа као да је смак света.
Сваког дана онлајн настава на телевизији креће,
и деци доноси бар мало среће.
Наставници преко ТВ-а знање нам дају,
али ипак наши наставници то боље знају.
Родитељи су укључени у целу ту причу,
па на нас гласно некад вичу.
Часови нису толико дуги, али је ипак
лепше у ђачкој клупи.
Руке треба дуго прати,
а слике домаћег редовно слати.
Смајлићи у дневнику се броје,
али петице ипак лепше стоје.
Све је ово за мене ново искушење
и требало је времена стећи у све поверење.

Бојана Капуран V-2