Основна школа ,,Милан Хаџићˮналази се у Војки, у Карађорђевој улици бр. 1, у oпштини Стара Пазова.

     Прва школа у Војки изграђена је 1780. године. Састојала се од приземне зграде и носила назив ,,Комунална школа’’. Ова зграда је изгорела до темеља 1943. године. Школа у Војки се први пут спомиње 12. септембра, 1780. године, и то у документу једног бечког ратног архива. Пошто је Војка била у саставу Војне границе, самим тим је и школа била у надлежности војних власти. У документима се помиње учитељ Глигорије Марковић, чије рад је позитивно оцењен. Нешто касније, у извештају Уроша Несторовића, саветника дворске канцеларије, спомиње се ,,новоизграђена школа, снабдевена свим потребним инвентаром’’. За разлику од претходног Г. Марковића, овај учитељ је оцењен као нестручан. Касније, током 19. века, стање у области образовања и стручности учитеља се поправило, па је 1872. војачка школа била међу најбољима у Срему. Након укидања Војне границе (1873. године), школа је била у надлежности хрватске администрације и звала се ,,Нижа пучка школа’’. Нешто касније (1881), у Војки је саграђена нова школа, а после неколико година подигнута је још једна мања школска зграда. Што се тиче напретка школе, он је и даље повољно оцењиван, а то ће важити и за период после Првог светског рата, тј. и онда када Срем буде припојен Србији. У Другом светском рату војачка школа је спаљена (1943. године), јер је у њој била смештена усташка посада, коју су партизани том приликом ликвидирали. После Другог светског рата, тачније 1946. године,  почела је градња нове школе која је завршена 1947. године. Добила је назив по Милану Хаџићу, који је био прва жртва рата 1941.  Оснивачи школе били су житељи Војке. Пре Другог светског рата школа је имала око 300 ученика – од првог до петог разреда. Колектив је бројао око 12 просветних радника. Обновљена школа је после Другог светског рата организовала курсеве описмењавања за младе и одрасле. Ученици и просветни радници перманентно су сарађивали са Црвеним крстом у разноразним акцијама. Изградњу послератне школе финансирали су мештани Војке; омладина и одрасли помагали су у раду и транспорту грађевинског материјала. У почетку, школа је имала само пет разреда, а 1950. године постаје школа са осам разреда. У периоду од 1990. до 2000. године грађена је нова зграда. Она је касније повезана са старом школском зградом и званично је почела са радом 2002. године. Број ученика у нашој школи је био прогресиван до 2002. године, а затим се запажа осетнији пад. Школа ,,Милан Хаџић’’ има ученике и у суседном селу – Крњешевцима. Тамо се налази подручна школа, која има четири разреда. У каснијим разредима, од петог до осмог, ученици из Крњешеваца свакодневно путују у Војку.

ОШ ,,Милан Хаџић’’ поседује и библиотеку. Она је основана 1963. године. У њој се налази око 6000 књига. Библиотека је основана захваљујући главном дародавцу Милошу Хаџићу, управнику Народног позоришта у Новом Саду. Милош Хаџић је велики део своје библиотеке оставио војачкој школи. У његовом тестаменту пише: „Све књиге и грамофонске плоче остављам мојој школи у Војки. Ту се изузимају само оне које се односе на разне дисциплине из струке – позориште. Оне припадају библиотеци СНП’’ Павле Јовановић, тадашњи директор војачке школе, примио је тај поклон који садржи: 2000 хиљаде књига, 500 часописа, 159 комплета грамофонских плоча, радио (грамофон) и компјутер.

Од осталих објеката, у школи од 1960. постоји и кухиња, а 2003. завршена је изградња новог терена за рукомет и мали фудбал. У периоду од 2006. до 2010. године градила се спортска хала.

О школи ,,Милан Хаџић’’ нису писане монографије. Анђелко Ердељанин је објавио хронику села у књизи ,,Војка’’

Дан школе био је 11. април. Овај дан је одабран по неким обичајима који су у вези са догађајима из Другог светског рата. Тачније, на тај дан је 1943. године изгорела  школска зграда. Овакав начин избора Дана школе касније је изгубио  актуелност.  Најсвечанији дан у години је прослава Св. Саве.

Из ове школе изашле су многобројне високошколоване и угледне личности: Милош Хаџић (1921-1989), поред разних политичких функција у АПВ и Новом Саду, у периоду од 1958. до 1979. био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду; Бошко Зековић, дипломата у Варшави, управник Позоришта младих у Новом Саду; Душан Смиљанић, новинар ,,Политике’’; Лазар Рашић и Лазар Попов, судије у новосадским судовима; Никола Николин, судија Врховног суда СР Србије; Драгољуб Милошевић Баба, секретар Скупштине новосадског среза, заменик секретара Извршног већа Скупштине САПВ; угледни привредници: Драгољуб Гвозденац, Петар Гајин, Ђорђе Суботин. Из нешто млађе генерације: Слободан Милошевић Мика, судија Окружног суда у Новом Саду, судија Врховног суда Србије; Синиша Радосављевић, глумац Позоришта младих у Новом Саду (цео радни век); Смиља Бугарин (рођ. Рашић), судија Окружног суда у Новом Саду; Радислав Бугарин, директор Покрајинског завода за статистику САПВ; Лазар Хаџић, економиста у Покрајинском извршном већу и Новосадској банци. Слободан Гајин тренутно ради на Универзитету у Суботици; др Сава Хаџић ради на Војномедицинској академији у Београду; др Верица Јовановић Ђуран је запослена у новосадском Клиничком центру. Госпођа Ружица Перин је радила у Министарству шумарства у Београду. Господин Никола Николин је био председник суда у Новом Саду. Госпођа Смиља Грујић је била водитељ и уредник телевизије у Новом Саду. Дејан Хаџић, инжењер, радио је у Министарству електропривреде у Београду. Љубинко Лазић је чувени музичар, познат широм Европе.  Анђелко Ердељанин је књижевник и новинар. Фудбалер Синиша Гајин, познати играч ФК ,,Земун’’, проглашен је за најбољег играча свих времена. Драган Попов је играо фудбал у ФК ,,Земуну’’, Ужицу и у Турској. Један од најуспешнијих фудбалера је Александар Коларов, бивши играч ФК ,,Чукарички’’, ОФК ,,Београд’’, а сада члан енглеског клуба ,,Манчестер Сити’’, али и репрезентативац Србије

Према сачуваним документима, у овој школи су радили/раде:

Слијепчевић Лука, Попов Симонида, Јовановић Бранко Џарил, Милојевић, Крстивоје Кика, Обрадовић Танасије, Костић Мита, Ердељанин Анђелко, Слободан Максимовић, Рајовић Видак, Хаџић Богољуб, Хаџић Добрила, Милосављевић Гордана, Чајевић Миленко, Чајевић Милица, Бугарин Катарина, Степановић Јелена, Ластелић Елизабета, Грујић Милена, Поповић Вера, Ранковић Стојанка, Зековић Савета, Живановић Десанка, Босанчић Станка, Рудан Нада, Мишић Јулија, Станковић Милица, Инђић Живан, Инђић Драгиња, Јанковић Нада, Благојевић Љубиша, Благојевић Јелена, Попов Сава, Чобановић Матилда, Павковић Ружица, . Радивојевић Петар, Пјешевац Лазар, Берић Ана, Јовановић Миливој, Станковић Наталија,  Пјешевац Љубица, Берић Душан, Чобановић Матилда, Стајић Душан,  Кнежевић Даница, Тукелић Зорица, Поповић Драга, Ђумић Славка, Нинковић Љубица, Растовић Љиљана, Захоријански Владимир, Абаџија Олгица, Марковић Милота, Радоњић Бранислав, Дудић Душица, Дудук Мирјана, Ковачевић Иван,  . Величковска Зорица,  Тукуловић Цвета, Стефановски Георгина, Дивљан Ненад,  Дудић Душица, Захоријански Злата, Захоријански Влада, Бурсаћ Слободан, Здравковић Радмила, Павковић Душица, Абаџија Нада, Тодоровић Милан, . Пејновић Слободанка, Великић Милан, Грујић Ратко, Стојковић Раденко, . Цветићанин Љиљана, Матовић Петар, Ранисављевић Олгица, Живановић Зоран,  Ђемровски Јурај, Шкорић Марко, Сесар Ружа, Савић Љиљана, Обрадовић Танасије, Драгаш Дуринџић, Пулача Милица, Абаџија Слободанка, Бачкока Нада,  . Јеремић Ана, Лекић Слободан, Чобановић Душица, Милосављевоћ Драгољуб,  .Ракочевић Вера, Инђић Драгиња, Благојевић Љубиша, Ракочевић Бранко, Тукелић Зорица, Поповић Драга, Живановић Нада, Марковић Славка, Сонтић Олгица,. Великић Милован, Стајковић Раденко, Ранков Зоран, Јеремић Спасоје, Милошевић Невенка, Махо Вјерочка, Миловановић Вера, Раичевић Даница, Стојановић Душанка, Божић Анђелка, Урошевић Живко, Алексић Мира, Јанаћ Предраг, Ковачевић Љиљана, Чмелик Мара, Бугарин Златица, Радивојевић Бранислава, Поповић Иванка, Обрадовић Наташа, Нинковић Милан, Дудић Никола, Драгићевић Ангелина, Екмеџић Верица, Биреш Јан, Ђого Олга, Миљуш Драган, Хаџић Љубинко, Гајин Драган, Растовић Душица, Анастасов Љубица, Глушица Милка,  Лазић Радојка, Миловановић Марта, Дудић Јелица, Кочиш Ана, Радосављевић Снежана, Богдановић Тина, Михић Марица, Радосављевић Горица, Раичевић Вучина, Марић Љиљана, Кудић Светлана, Јовановић Љубица, Касач Анка; Момчиловић Зорица, Хриц Златко, Савић Весна, Ћојановић Миља, Бокан Зорка; Гајин Биљана, Апостолов Данијела, Боснић Гордана, Милосављевић Снежана; Бељић Зорица, Ивановић Моравка, Росић Невенка, Елез Гојка, Великић Светлана, Филипин Милица, Милосављевић Гордана, Петрић Зорица, Бугарин Радмила,, Цветковић Невенка, Иванчевић Марица, Јовановић Павле, Дајовић Јелена, Поповић Сања, Опачић Илија, Корица Никола, Арсенијевић Драгана, Росић Снежана, Јовановић Светлана, Бурсаћ Слађана, Мојжиш Мирослава, Мојовић Бранислав, Зековић Мила, Купрешанин Анђелка, Панић Весна, Благојевић Соња, Великић Гордана, Јанковић Мирјана, Анастасов Весна.

Директори ОШ ,,Милан Хаџић’’ у периоду од 1945. до краја 2015. године:

1.    Коста Мартиновић
2.    Бошко Хаџић
3.    Видак Рајовић
4.    Наталија Станковић
5.    Димитрије Обрадовић
6.    Бранко Ракочевић
7.    Лазар Пјешевац
8.    Вучина Раичевић (од 1985. до 1989. године )
9.    Петар Ћурчин     ( од 1990. до 1994. године)
10.  Павле Јовановић (од 1994. до 2002. године)
11.  Живко Зековић   (школска 2002/2003. година)
12.  Миладин Лекић   (од  2003. до 28. 12. 2015. године )
13.  Наташа Мићић   (од 28. 12. 2015. године )