Светски дан поезије широм света празнује се 21. марта. И ђаци наши школе обележили су овај важан дан на веома креативан начин. Многи од њих су својевољно, инспирисани песницима наше књижевности, одлучили да узму чаробно перо у своје ручице и да напишу неки леп стих. У мноштву стихова пристиглих на адресу кабинета српског језика издвојићемо песму наше Валентине Бодирогић из 6-1, која је кроз поезију описала у ком кутку се налазе њене Музе.

Мој кутак
Поточић жубори
из оџака дим се вије,
чује се шкрипање капије.

Из кућица мирише топло млеко,
па нас његов мирис мами
да будемо увек срећни и насмејани.

Бистра роса окитила шарено цвеће,
али ту и тамо цвета и неко дрвеће.

Овај мали кутак,
лепи, божанствени углед краси,
ја вам ово све сад пишем
док седим на тераси.

Мирјана Тарлаћ, наставница српског језика