Svi se mole za različite stvari. Neko za zdravlje, dobru ocenu, svet bez rata, ali niko ne misli na našu planetu koja svakog dana sve više propada, na decu koja gladna šetaju pustim sivim ulicama, na druge bolesne ljude koje samo žele da ozdrave. Niko nije ni pomislio na šume kojih je svakog dana sve manje, na životinje koje ubijaju zbog krzna. Ja se za sve njih molim.
Svakog dana čujem kako planeta propada. Odrasli govore da smo mi, deca, nove generacije koje bi trebalo da pomognu planeti. Mi moramo da ispravimo njihove greške, ali kako mi to da uradimo ako oni već godinama ponavljaju te iste greške? Čiste,pijaće vode je sve manje,ali oni i dalje izlivaju štetne materije i otrove u vodu. Riba koja živi u toj vodi umire, a bez ribe ni životinje koje se njom hrane ne mogu da opstanu.Ta ista zagađena voda isparava i na zemlju pada u obliku kiselih kiša. Izduvni gasovi automobila i ostalih prevoznih sredstava odlaze u atmosferu i uništavaju ozonski omotac. U pojedinim gradovima ljudi ulicama šetaju sa maskama kako ne bi udisali otrovne gasove. Svi žele da ekonomija raste, ali rastom ekonomije ekologija propada. Celog života cu se sećati prelepih šuma po kojima sam šetala sa roditeljima i livada na kojima sam se igrala. Sećaću se cveća, ptica i pčela koje su lenjo letele. Plašim se da li ce i deca posle mene to moći da vide. Svi misle da deca samo žele lagodan život u skupoj kući,okruženi skupim stvarima. Da li su isti ti ljudi ikada pomislila da bi njihova deca želela da odu napolje i udahnu svež vazduh, ili se igraju u nekom parku? Svi odrasli kažu da je planeta bila lepša u njihovo vreme. Zašto je onda toliko uništavaju? Jedna osoba ne može sama ništa protiv sedam milijardi zagađivača,ali više nas može.
Ja ne molim Boga da očisti planetu,već molim odrasle da prestanu da ponavljaju iste greške.Samo tako možemo pomoci jedni drugima i ostvarimo druge želje.
Teodora Nikolin VII-1