Прошле године сам била на мору. Седела сам на песку и убацивала каменчиће у воду. Одједном сам у води угледала нешто необично: била је то звезда. Звезда је била предивне плаве боје и на њој је писало слово С. Јако ми се свидела и понела сам је кући. Сместила сам плаву звезду на најлепшу полицу у својој соби. Соба је одједном почела дивно да мирише и добила је скроз другачији изглед. У мраку се могао видети необични плави одсјај. Ово није била обична морска звезда, већ звезда која је почела да говори са мном. Увече, пред спавање, почиње наш разговор. Њој увек могу да се поверим. Причам јој кад ми се догоди нешто лепо и она је тада срећна. Када сам тужна, и она је нерасположена. Увек ме лепо саслуша, утеши и охрабри. Рекла сам јој и када сам се заљубила. Била сам сигурна да ником неће рећи и да ме неће задиркивати због тога. Плава звезда ми је као најбоља другарица. Када сам је питала да ми каже нешто о себи, рекла ми је да ме је дуго тражила, и да у њој има љубави, среће, подршке и нежности, које су намењене само мени. Мислим да сам јако срећна особа. Поред добрих другарица, имам и једну најбољу- своју Плаву звезду. Сигурна сам да ме она никад неће изневерити и повредити. Знам да је и она срећна поред мене.
Сара Коларов, 6-1
|