У српском народу и српској историји било је много хероја и великих јунака, али ниједан није тако славан као Марко Краљевић.
Срби су имали свој сан о слободи, коју су давно изгубили доласком Османског царства на Балканско полуострво. Живели су тако вековима под турском влашћу и у својој машти чували ликове јунака као што је Марко Краљевић. Веровали су да ће њиховој патњи и тешком животу једном доћи крај. Желели су да такав јунак, као Марко Краљевић, дође и ослободи их турског зулума. Марко Мрњавчевић (1335-1395) био је у ствари турски вазал и борио се на турској страни, али је српски народ од њега створио храброг и неуништивог јунака, који ће их повести до слободе, и ког су опевали у многобројним епским песмама. Марко је у народним песмама опеван као крупан, јак, мудар, храбар и поштен човек. Штитио је слабије, као у песми „Марко Краљевић укида свадбарину“; волео је правду и судио је праведно, а није желео славу. У народним епским песмама се много претеривало у описима Маркове снаге и изгледа, а око његовог лика су исплетене разне легенде. Сусретао се са натприродним бићима, као што је вила Равијојла, а у неким песмама се тврди и да је живео 300 година. И о његовој смрти има више легенди, а најпознатија је да није умро од мача у боју, већ да му је Бог узео душу на планини Урвини. Друга легенда каже да се Марко са Шарцем склонио у једну пећину, у којој спава дубоким сном, и чека тренутак када ће опет бити потребан српском народу. Марко је најнепокорнији митски јунак и бранилац истине и правде. У српској историји је познато да је Марко био млади српски краљ, који је после Маричке битке (1371) постао турски вазал, који се морао борити против Срба. Пред Косовску битку је, наводно, молио Господа да буде хришћанима помоћник, па макар он био прва жртва.
Између мита и историје постоје велике разлике; па тако и између Марка Краљевића, каквог га познаје историја; и оног непобедивог, каквим га је учинила народна епска песма. Народ је створио јунака без мане и страха, о којем се приповеда већ вековима.
Тамара Белегишанин, 6-1