Mnogima ova naša srpska zemlja ne znači ništa. Većina tih ljudi želi da ode, ili je vec otišla u tuđu zemlju, ni ne znajuci koliko su se naši preci borili za naš deo zemlje, našu kulturu, naš narod...
Većina starijih ljudi, onih koji su proživeli život, kažu da je Kosovo srce Srbije. U pravu su! Na Kosovu se nalazi najviše naših manastira, to su građevine naših predaka. Te građevine su svetinje koje su ostavljene nama na čuvanje i žao mi je onih „ljudi“ koji samo sede u foteljama i sređuju odnose sa drugim državama dok ne vide da se naša raspada. Otimaju nam Kosovo, naše srce, a bez Kosova, bez manastira,bez našeg naroda koji živi tamo,Srbija nije prava država. Od Kosova potiče naša kultura, tamo se čuva naša vera, tamo je krv naših predaka prolivena za ovu zemlju. Zbog onih koji otimaju naš glavni deo zemlje, stvara se mržnja prema njima, ali se ne mrze politicari,već narod. Političari se ne trude da čuvaju kulturu, odaju se drugima. Nisu svesni koliko je u ovu zemlju uloženo znoja,krvi,života. Ne znaju da čuvaju.! Ne umeju! Zbog njih se pokreće mrznja između naroda. Postoje mnoge pesme koje su u vezi sa Kosovom. Neke pesme te teraju da sedneš i razmisliš, i kada se sve to sklopi, nešto te tera da zamrziš.
Mnogo stvari je u vezi sa Kosovom i zato baš to treba da ostane obeležje naše zemlje. Ne mrzim nikog, al’ ne dam ni na svoje.
Sofija Bursać VII-1
